Златни римски новчић тежине 5,45 грама и пречника 2 центиметра, израђен ковањем, пронађен је у кључком селу Велесница. Са једне стране је глава цара Диоклецијана окренута надесно, са ловоровим венцом, око које је натпис ,,Avgustus Diocletianus (AVGVSTVS DIOCLETIANVS)”, то јест, Август Диоклецијан. Латинска реч ,,Avgustus” значила је Узвишени или Величанствени и користила се као једна од титула римских царева. Са друге стране је император на коњу, надесно, са подигнутом руком. Около је натпис ,,COS III” – скраћеница од Consul III, што је значило Конзул по трећи пут.

Гај Аурелије Валерије Диоклецијан постао је римски цар 284. и владао је до 305. године. Схвативши величину Царства и његову угроженост, године 286. за савладара је узео Максимијана. Диоклецијан је владао источним делом Римског царства, док је Максимијан западним. Двојна владавина је 293. проширена на још двојицу, тако је настао период назван ,,тетрархија”, то јест, четворовлашће. Максимијан је за помоћника узео Констанција Хлора, док је Диоклецијан изабрао Галерија. Сва четворица царева, то јест, царева савладара, била су рођена на Балкану.

Диоклецијан је рођен у Салони, данашњем Сплиту, Максимијан у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици, Галерије у Сердици, данашњој Софији, док је Констанције Хлор рођен на простору Дарданије која је у дужем временском периоду оквирно обухватала територију између Пећи, Софије, Ниша и Скопља са залеђем, а чији је најзначајнији град био управо Наисус, то јест, Ниш.