Пре Другог светског рата на простору Југославије живело је око пола милиона Немаца. Брутална окупација и одмазде које су чиниле снаге нацистичке Немачке, али и учешће појединих југословенских Немаца у фолксдојчерској власти, проузроковали су по окончању рата интернирање великог броја људи немачке националности из ослобођене Југославије, чиме је њихов број смањен за 90%.

У источној Србији мало је људи било немачког порекла. Првенствено их је било у Мајданпеку, у који су се доселили у периоду после 1848. године, али и Бору који је због полета рударства био мултинационална средина. Са обзиром на француско власништво рудника, Бор је ипак, уз локални живаљ, у највећој мери био насељен Французима, потом Италијанима, према попису из 1921. године.

Други светски рат је и у Бор донео немачку власт. Због свог великог рудног богатства, Бор је био једно од најзначајнијих места у Србији за Трећи Рајх. Претпоставља се да је борски рудник намиривао половину немачких потреба за бакром. Мултинационалност у Бору је расла и у овом периоду, али овога пута принудно, стварањем логора у који су приведени људи из читаве Европе.

Октобра 1944. Бор је био ослобођен. На првом следећем попису, 1948. године, имао је 10 823 становника. Највише је било Срба 7321, док су следећи по бројности били Немци. Иако је до те године огроман број Немаца протеран из Југославије, њих је у Бору било чак 1022, што је 9,44% становништва. Тиме је на територији централне Србије процентуално највише Немаца било у Бору. У укупном броју више их је живело само у Београду, где су ипак са 3409 житеља чинили мање од 1%.

Исти попис забележио је у Бору 19 нација, по следећој бројности:

Срби – 7321, Немци – 1022, Власи – 914, Македонци – 272, Словенци – 270, Хрвати – 241, Руси – 164, Црногорци – 116, Албанци – 115, Муслимани – 103, Роми – 77, Мађари – 67, Бугари – 32, Чеси – 21, Италијани – 21, Румуни – 18, Словаци – 11, Украјинци – 9, Турци – 2, док се 27 житеља није определило.

Фото: Бор под окупацијом,
приватна збирка Клауса Дитмана