Занимљивости о местима Борског округа
Године 1882. мађарски ботаничар Винце Борбаш октрио је на Ђердапу ендемичну врсту, биљку којој је Ђердапска клисура једино станиште на свету. Реч је била о цвету коме је по открићу дат латински назив ,,Tulipa hungarica Borbasˮ. Као што се из споменутог назива закључује, Винце Борбаш је ову јединствену биљку открио на северној обали Ђердапа која је тада припадала Аустро-Угарској, тачније, јужној Угарској. Ипак, она је била распрострањена широм српског дела Ђердапа, те се временом за њу усталио назив по клисури, Ђердапска лала. У Србији познатој још и као ,,Казанска лалаˮ.
Ђердапска лала одликује се високом ботаничком вредношћу. Уједно, према Међународној унији за заштиту природе, категоризована је као угрожена врста, са обзиром да је преостало тек око 1000 јединки ове биљке на румунској страни Ђердапа. Као разлог за њено нестајање најчешће се наводи изградња хидроелектране Ђердап која је потопила њена станишта и изловала две постојеће популације.
Будући да расте на стрмим кречњачким литицима, данас је њено главно станиште клисура Казан, на доњем делу Ђердапа. Иако у последњих десетак година Ђердапска лала није евидентирана на српској страни, постоје индиције за њено оживаљавање на простору највећег српског националног парка.
