,,Излаз, опасни ток Дунава у Банату (Izlas, eine gefärliche Strecke der Donau im Bannat)” – Колоризовани бакрорез из 1821. године, димензија 24,5 х 30,5 центиметара, дело је аустријског сликара Франца Јашкеа, рођеног 1775. у данашњем пољском селу Рожанка (током аустријске владавине Розенхтал) и преминуо 1842. у Бечу. Студирао је на бечкој Академији ликовних уметности. Као пратилац надвојвода Лудвига и Рајнера, обишао је велики део Аустријског царства.

Најчешћи мотиви његових слика били су пејзажи и животи обичних људи. Попут тих дела је и слика ,,Излаз, опасни ток Дунава у Банату” објављена 1821. у делу ,,Националне ношње и видици из Угарске, Хрватске, Славоније, Баната, Трансилваније и Буковине: Нацртани и угравирани мотиви из природе”, на немачком језику ,,National-Kleidertrachten und Ansichten von Ungarn, Croatien, Slavonien, dem Banat, Siebenbürgen und der Bukowina: Nach der Natur gezeichnet und gestochen”.

Централни мотив овог колоризованог бакрореза, који у наслову наводи Банат, јесте Ђердап. Наиме, северна обала, са које је осликана композиција, заправо је део Баната, тада аустријског, а данас румунског. Наслов доноси и један заборављени топоним, а то је Излаз. Реч је о једном од дунавских брзака који су нестали 1970. године, а који се налазио у горњем Ђердапу, између Добре и Доњомилановачке котлине, то јест, недалеко од данашњег Лепенског Вира.

Дунав у Ђердапској клисури знатно је промењен и током радова између 1889. и 1900. године. Пре тог периода, горњи Ђердап био је подједнако опасан као и Казан. Сведочио је о томе и Вук Караџић, о чему је било речи на страници Упознајте Борски округ. Уз пејзаж горњег Ђердапа, приказан Дунавом и високим брдима, Франц Јашке је осликао некада чест овдашњи призор који је нестао појавом пароброда средином 19. века.

Реч је о људској вучи, такође раније споменутој у ауторским текстовима историчара Милоша Петровића и цитираним путописима Феликса Каница. Аустроугарски етнолог и археолог је у једном од својих путописа са Ђердапа управо описао такву пловидбу која се, у данашњем атару села Бољетин, наставила тако што је неколико момака на обали вукло узводно лађу. Призор који је надарени Франц Јашке овековечио овим делом.