Поједина насеља су потопљена, грађена су нова и изграђивана је нова инфраструктура. Иако га је изградња бранe узводно од насеља оставила на истом месту, за разлику од потопљеног оближњег Сипа или Текије, Кладово је такође доживело велике промене. Највећи заједнички подухват Румуније и Југославије, довео је у овај кључки град огроман број људи.

Према попису из 1961. године, последњем пре изградње хидроелектране, Кладово је имало 2683 становника. Већ на првом следећем попису, 1971. године, тај број је износио 6957. Подаци говоре, дакле, да је број Кладовљана увећан за два и по пута. Тачније, Кладово се, гледано у процентима, увећало за 160%. Потребно је нагласити да се и број посетилаца знатно повећао, те је управо у том периоду, маја 1966. године, отворен хотел ,,Ђердап”.

Следећи попис, 1981. године, такође је сведочио о повећању становништва, са обзиром да је пописано 8325 житеља. Град некада надалеко познат по својим аласима и кавијару, тако је широм земље постао синоним за производњу електричне енергије. Уједно, много векова након цара Трајана и после бројних неуспелих планова из 19. и прве половине 20. века, две обале Дунава коначно су премоштене. Самим тим, Кладово је спојено са румунским Турну-Северином.

Иако је чврста граница између СР Румуније и СФРЈ дуго времена онемогућавала трговачки бољитак споменутим градовима, 21. век и олакшани прелезак границе показали су све предности спајања Кладова са трећим подунавским градом по величини у Румунији.