Пре 71 годину, 7.7.1952. у понедељак, др Милан Глигоријевић, Боривоје Ломбауер и Јарослав Манојловић иницирали су прву манифестациону утакмицу између ,,Мршавих” и ,,Дебелих” у Доњем Милановцу. Покровитељ необичне утакмице био је и остао фудбалски клуб Пореч, односно ветерани плаво-белих. Популарни сусрет одржава се једном годишње и иза себе има дугу традицију.

Утакмице су одиграване сваке године, изузев 1970, 1971. и 1972. године, услед потапања и изградње новог Доњег Милановца. Од поменуте 1952. године и тадашњег Дана устанка народа Србије се много тога променило, нарочито у овој пресељеној ђердапској вароши, али су правила остала иста. Најпре оно најважније. Једну екипу чине играчи лакши од 59 кг, а другу тежи од 84 кг.

Циљ манифестације је разонода, не само играча, већ и публике, док је резултат у другом плану. Тако се, поред лопте, на терену могао пронаћи и неки не баш фудбалски предмет, попут печеног пилета. Мада подсећа више на представу него на истински меч, позорница је она права фудбалска, то јест, стадион на коме игра ФК Пореч.

Није реч о јединој таквој манифестацији у Србији, али јесте о једној од најстаријих која је преживела немерљива искушења. Започета је у равној подунавској варошици која је потом нестала, те је манифестација живот наставила четири километра даље у новосаграђеној брдовитој варошици на обали вештачког језера. Разлика у километрима и надморској висини није спречила чување веселог духа Доњег Милановца, како старог, тако и новог.

На илустрацији су карикатуре Чедице Адамовића и Стеве Јелића, као представника обе екипе, које је израдио карикатуриста Милорад Миленковић на иницијативу Велимира Шешума. У позадини је прерађена слика ,,Игралиште”, раније објављена на фејсбук страници Упознајте Борски округ, којом је сликар Сретен Ђорђевић сачувао од заборава потопљени терен Пореча. Илустрацију израдио аутор и историчар Милош Петровић – дугогодишњи навијач својих старијих комшија, рођака и познаника на овим мечевима.