Пре 93 године, 12.10.1930. у недељу, свечано је откривен Споменик палим ратницима 1912-1918 у Неготину, дело вајара Татомира Стојадиновића. Откривање спомен-обележја у част страдалих у Првом и Другом балканском рату и Првом светском рату било је повод за велику свечаност. Према истраживањима историчара Милоша Петровића, о свечаности у Неготину данима је писало ,,Време”, познати дневни лист Краљевине Југославије.
Разлог су превасходно биле званице. Из Француске, на позив Министарства спољних послова Краљевине Југославије, у Неготин је дошла госпођа Гамбета – удовица Франсое Леона Жуинo-Гамбете, француског генерала који је предводивши афричку коњицу учествовао у ослобађању источне Србије у Првом светском рату.
Генерал Жуино-Гамбета, који је био почасни грађанин Неготина, преминуо је 1923. године. Његова супруга, поводом свечаности, упутила се седам година касније у Краљевину Југославију. Првобитно је 10. октобра дочекана у Београду, потом Нишу, одакле је отпутовала возом за Неготин, у који је стигла око 14:30 сати 11. октобра. Заједно са њом путовала је делегација бивших француских војника и заступник француског војног атешеа у Београду. Њима се придружило десет француских инжењера из Бора, учесници Солунског фронта.
Пред Неготином, у Кобишници је директор ,,Крајинских новости” Александар Тодоровић уручио госпођи Гамбети свечано издање. У Неготину их је дочекало неколико хиљада људи, председник општине Бора Лазаревић, бивши начелник Крајинског округа др Воја Рашић као председник Одбора за подизање споменика, потом начелник среза Алексић, командант жандармерије Алић и други. Уз дочек, свечану поворку и дефиле Соколског друштва, француски гости посетили су домове пријатеља из 1918. године.
Сутрадан, 12. октобра, на тадашњем Тргу краља Петра, који је такође приказан на једном од медаљона споменика, окупило се мноштво грађана. У цркви Свете Тројице од 9 сати чинодејствовао је епископ тимочки Емилијан. Након завршене службе, око 10 сати приступило се свечаном откривању споменика.
Уз војну музику и аплаузе, чули су се говори изасланика Његовог величанства краља Александра Карађорђевића, епископа Емилијана, врховног инспектора Председништва Владе г. Дуњића који је грађане поздравио у име Петра Живковића – Неготинца који је тада био председник Владе Краљевине Југославије, затим говори Маре Пауновић у име породица погинулих официра и Етијена Лорена као делегата француских ратника.
Споменик над којим бди двоглави орао раширених крила убзро је постао чест мотив на разгледницима Неготина.