Почетком 1867. године, у четвртак 12. јануара по старом календару, одборници рудноглавске општине Петар Пунђеј, Паун Траиловић, Петар Новаковић, Јован Филип, Симион Биреш и Јован Јовановић, предвођени овдашњим председником Примерителног суда Траилом Марковићем и помоћницима Николом Ђорђевићем и Јанком Крачуном, посредством среза Поречко-речког и окружја Крајинског поднели су Министарству просвете и црквених дела молбу за оснивање школе.

Био је то за Рудну Главу, која је на попису становништва годину дана раније бројала 950 становника, први корак ка отварању школе. Министар просвете и црквених дела Коста Цукић је 16. августа 1867. поставио Милисава Цветића за првог рудноглавског учитеља. Шеснаест дана потом, 1. септембра стигла је и наредба Министарства по којој је школа свој дом пронашла у новосазиданој општинској кући, у којој је била смештена до 1919. године.

Први рудноглавски учитељ Милисав Цветић се задржао на том положају две године, њега је 1869. наследио Никола Костић. Четири године потом, школа у Рудној Глави је добила прву учитељицу, Војиславу Дачић. Била је то, према истраживању историчара Милоша Петровића, тада једина и уједно прва учитељица неке мушке основне школе на простору целог тадашњег Крајинског округа.

Рудноглавска школа је основана као четврта на територији данашње општине Мајданпек, после школа у Доњем Милановцу (Поречу), Црнајки и Мајданпеку. Школа у Црнајки је у каснијем периоду постала подручно одељење школе у Рудној Глави, као и две касније отворене у Близни и на Кршу. Током 20. века, постојала су и одељења на Буковој Глави и Шопоту. Године 1960. рудноглавска школа је добила свој данашњи назив Основна школа ,,Бранко Перићˮ.