Неготин свој највећи успон доживљава од средине 19. века до 30-их година 20. века. Владари Србије током 19. века, пре свега кнез Милош Обреновић, свесни веома значајног стратешког положаја Неготина, допринели су да ова варош почне да се развија у прави град. Тако је и било, Неготин је грабио крупним корацима напред наредних осамдесетак година.
Међутим, првобитно је изградња железнице скренула трговачко тежиште са Дунава, коме је гравитирао Неготин, на даљу Моравско-вардарску долину, а потом се настанком нове и веће југословенске државе број округа морао се смањити, те је Неготин престао да буде окружни административни центар.
Ако се узме за пример да је Јагодина, која лежи на Моравско-вардарској траси и данас је двоструко многољуднија, на попису 1910. године имала 5376 житеља, док је Неготин исте године имао 6236, намеће се претпоставка да би Неготин данас могао имати и дупло више становника, да је геостратешки положај Крајине остао онакав какав је био до Првог балканског рата.
О Неготину са краја 19. века оставио је своје записе и Феликс Каниц, који наводи:
,,Неготин има данас 1120 кућа са 5 350 становника, од којих се још само незнатан број бави земљорадњом и баштованством. Занатство и трговина су у сталном успону; својим солидним радом истичу се посебно ковачи, грнчари, абаџије и терзије. Трговци и четири адвоката дају довољно посла и једној малој штампарији. Људи који имају двадесет-тридесет хиљада динара сматрају се овде богатим, али има и неколико правих богаташа.
Напредовању Неготина доприносе исто тако близина царинске станице Радујевца, преко које иде знатан део увозне робе за крајински и зајечарски округ, затим кусјачко пристаниште, преко кога иде увоз соли, и штедионица, која je основана 1886, a 1895. пустила je y промет 16,2 милиона динара уз 8-10% камате, што je за Србију прилично ниска стопа. Приликом сваке од мојих шест посета, колико сам их од 1860. учинио Неготину, запазио сам знатан напредак у градњи кућа, калдрмисању и осветљавању улица, a посебно у снабдевености продавница робом, увезеном углавном из Аустро-Угарске и Немачке; промена набоље примећивала се и у целокупном начину живота. Гимназија, читаоница, певачка друштва, две четвороразредне основне школе, па и трговачко удружење, знатно су доприносили развоју духовног живота.ˮ
