Основна школа у Текији, међуратни период

Рибарско село Текија броји дуги низ година свог постојања, скоро два миленијума од његовог настанка као римског насеља Трансдиерна. Међутим, иако се у аустријским изворима из 1733. године спомиње као место Ковилово, пола века касније јављају се прве варијације данашњег имена, првобитно 1784. године као Теке, док се у изворима из 1807. ово дунавско село назива Текија, по турској богомољи, дервишкој текији.

Баш тих година уследио је полет овог насеља, будући да је служило као тржница за трговину унутрашњости Османског царства са Оршавом и Темишваром, али и даљим хабзбуршким градовима, попут Будимпеште. Ипак, након слома Првог српског устанка, када се налазила на територији устаничке Србије, за разлику од суседних западних насеља попут некадашњег Пореча који су се ослободили већ у Другом српском сутанку, Текија је остала у оквирима чврсте османске власти. На самој граници српске самоуправе у виду Кнежевине и турског Видинског санџака, а ипак у оквиру споменутог санџака, Текија је остала све до 1833. године, када су ослобођени и источни делови данашњег Борског округа, то јест, области источно од Мироча и Дели Јована.

Са ослобођењем уследио је и јачи економски развој. Од тог времена па све до Другог светског рата, Текија је стециште главног извоза свиња, оваца, рибе и друге робе. На тај начин је често и јагњетина из околине Текије била на трпези двора у Бечу. Баш у тим првим годинама након ослобођења, судбина је хтела да Текија има свог човека, рођеног Текијанца, ни мање ни више него на једном од највиших положаја у Кнежевини. Био је то Аврам Петронијевић, који је од 1839.до 1852. године био у више наврата председник Владе Кнежевине, али и председник српске Владе који се најдуже задржао на тој позицији икада.

Значај тадашње Текије огледао се и у томе што је 1834. године почела са радом овдашња школа, као најстарија школа на територији данашње општине Кладово. Свега годину дана касније школу је обишао и Петар Радовановић, члан Друштва српске словесности и професор каснијег Лицеја, а у то време нешто налик директору свих школа у Кнежевини. Први учитељ школе у Текије био је мештанин Стојан Петровић.