Спелеолошко богатство на простору општина Мајданпек, Кладово, Неготин и града Бора огледа се како у бројности пећина и јама, тако и у њиховим јединственим одликама. Југозападно од Бора и недалеко од Злота налази се Лазарев кањон, један од таквих драгуља и споменик природе познат широј јавности.

Део овог заштићеног подручја су Злотске пећине, на челу са Лазаревом пећином која није важна само као спелеолошки објекат, већ и као археолошки локалитет, о чему је неретко писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ.

Као целина са Лазаревом пећином, истовремено је до 1978. године истраживана и уређивана још једна овдашња пећина која је потом неправедно стављена у други план. Реч је о пећини Верњикица, спелеолошкој лепотици која је налик суседној Лазаревој пећини, најдужој у Србији, такође по нечему прва.

Према мерењима Раденка Лазаревића, чувеног српског спелеолога, дворана ,,Колосеумˮ у Верњикици је највиша пећинска дворана у Србији, али и на простору бивше Југославије. Раденко Лазаревић је мерења вршио за време постојања СФР Југославије, те се Верњикица издвојила од свих пећина на простору од Ђевђелије до Крањске Горе.

,,Колосеумˮ је дворана кружног облика пречника од 55 до 60 метара. Висина њене таванице износи 50,7 метара. Уколико се на то дода дубина Понорске дворане, која износи 8 метара, укупна висинска разлика у пећини Верњикица повећава се на 58,7 метара.

Дворана ,,Колосеумˮ је име добила због свог изгледа који подсећа на истоимене споменике античке културе. Дугачка је 64 метра, док скупа са споредним каналима та дужина износи 106,5 метара. Укупна површина дворане је 2575 м².

Уз ,,Колосеумˮ, Верњикицу краси још 13 спелеоморфолошких целина. Један од овдашњих симбола ,,Џиновска гљиваˮ, приказана на фотографији, смештена је у дворани ,,Вилинградˮ, која је са 2950 м² најраспрострањенија у пећини. Дворане ,,Вилинградˮ и ,,Колосеумˮ повезују два стеновита канала.

На илустрацији је такође приказан уздужни профил пећине, чији је улаз смештен на 454,59 метара надморске висине. Скицу и издашне податке Раденко Лазаревић је публиковао у делу ,,Крас Дубашнице, Горњана и Мајданпекаˮ. Његов значај за овај крај огледа се превасходно у томе што је предводио истраживања и уређивања спелеолошких објеката од Рајкове пећине до споменуте Верњикице.