Макета хидроелектране Ђердап, 1964. година

На данашњи дан, 30.11.1963. године, Владе Југославије и Румуније потписале су у Београду ,,Конвенцију о експлоатацији хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап на реци Дунавˮ, која је потом ратификована 17.6.1964. у парламенту СФРЈ и која ће заувек променити изглед Ђердапа и животе његових житеља, првобитно од Голупца до Кладова, потом и до Кусјака. Истовремено потписана је и ратификована ,,Конвенција о изради пројекта за изградњу система Ђердап на реци Дунавˮ.

Пројекат је предвидео почетак радова средином 1964. године, пуштање у погон са котом успора по два агрегата на свакој страни 1970. и целокупно пуштање у погон са нормалном котом успора 1971. године. Урбанистичко уређење и просторно планирање, усвојено 28.12.1963, зарад потреба ХЕПС ,,Ђердап” одредило је 20 хектара за изградњу станова и зелених површина у Кладову, између Дунава и улица 22. септембра, 7. јула и новоиспланиране паралелне са улицом Милорада Брујића. Приобални део између Дунавске улице и Дунава предвиђен је за зелени појас, изградњу хотела и путничког пристаништа, како је потом и остварено.

Израда загата ради преграђивања Дунава започела је 2.7.1964. године, као и 22 дана потом изградња 16 четвороспратних зграда са 500 станова у Кладову. Треба напоменути да је Кладово изградњом овог гиганта број становника готово утростручило. Тако је према попису становништва из 1961. године имало 2683 становика, да би се до следећег пописа 1971. године тај број попео до 6957 становника.

Са друге стране ,,гигантске бранеˮ, науштрб подунавских насеља од Добре до Сипа потом је настало акумулационо језеро. Уједно, према истраживању историчара Милоша Петровића, преписка ,,Предузећа у изградњи Ђердапˮ и Савета за културу НР Србије забележила је још 1962. године укупно 52 угрожена археолошка локалитета.