,,Пролаз Казан, са модерним и римским путевима (The Kazan Pass, with the Modern and Roman Roads)” – Литографија у боји настала колоризовањем старије црно-беле, дело је Виљема Хенрија Барлета, док је гравуру израдио Џејмс Чарлс Ермитејџ. Првобитна црно-бела публикована је 1842. године у путопису ,,The Danube: Its History, Scenery, and Topographyˮ, у преводу ,,Дунав: Његова историја, пејзаж и топографијаˮ, аутора Виљема Битија.

Литографија приказује рибарски чамац и лађу међу високим обронцима Казана, који се данас уздижу и 300 метара од воде, док је некадашња висина била већа, будући да је ниво Дунава подигнут изградњом хидроелектране Ђердап. Десно, на српској обали, видљив је некадашњи римски пут, то јест, Трајанов пут. Чест мотив раније објављених слика на страници Упознајте Борски округ и једно од чуда римског градитељства.

Основa пута, највеће ширине око 2 метра, била је усечена у стену, на шта су били дограђени дрвени конструктивни елементи како би пут био шири. Дрвене греде биле су постављене у појединачна лежишта у стени, приказана на литографији. Иако дрвена конструкција није преживела, лежишта у стени, уз основну стазу, сведочила су о римском подухвату више од 1800 година потом, док их таласи новоствореног Ђердапског језера нису прекрили.

Насупрот Трајановом, на тада аустријскоj, данас румунској обали осликан је Сечењијев пут, чију је изградњу 1834. године, угледавши се на 17 векова старији, иницирао угарски гроф Иштван Сечењи. Попут римског цара, угарски гроф је такође свој подухват овековечио таблом. Сечењијев пут био је исте судбине као и Трајанов, оставши потопљен.