Један од главних савезника Србије у Првом светском рату била је Русија. Управо из ове земље Србији је стизала веома значајна помоћ, која је на српску територију улазила преко једног јединог места и пристаништа на Дунаву. То место било је Прахово. Ово крајинско насеље било је најзначајнија карика у вези Краљевине Србије са Руским царством, посредством Дунава и савезничке Румуније.

Управо то је условило да Србија што пре изради најбоље могуће везе Прахова са остатком земље. Иако је од самог пристаништа до Зајечара пруга отворена непосредно пре почетка рата, 14.6.1914. године, било је потребно завршити остатак планиране деонице до Ниша. Тако је услед рата, само неколико месеци касније, 15.1.1915. пуштена у саобраћај и деоница од Зајечара до Књажевца. Упркос ратним дејствима све расположиве снаге, бројни инжењери и 14 000 ратних заробљеника који су служили као радници били су упућени на изградњу последње деонице, од Књажевца до Ниша.

Заплет Првог светског рата није дозволио да се ова деоница заврши и тако споје Прахово и Ниш, све до 1922. године. Ипак, то није умањило значај Прахова, већ је са овдашњег пристаништа помоћ из Русије наставила да стиже до Зајечара, одакле је претоварана на пругу узаног колосека до Параћина, а потом до Солуна. Пут од Солуна до Прахова и обратно није био значајан само за Србију, већ је он повезивао и друга два велика савезника, Француску и Русију.