Дунав је од давних времена изазивао дивљење, па су тако на његовим обалама рођене и значајне културе попут Лепенског Вира и Винче, док је у античким временима сматран ,,божанском реком”. Управо од Римљана, тачније, Плинија Млађег, остала је крилатица ,,Magnum est stare in Danubii ripa”, у преводу са латинског ,,величанствено је стајати на обали Дунава”. Током каснијих векова, име Дунава наставило је да представља нешто велико и мистично, што треба обићи.
Данас, у 21. веку, крстарење Дунавом један је од видова туризма који бележи раст. Бројни луксузни туристички крузери из западне Европе тако пролазе и кроз нашу земљу. Једина места у Србији у која се задржавају, јесу само два највећа града, Београд и Нови Сад, Доњи Милановац, у који инострани крузери пристају још од 2006. године, и од завршетка реконструкције том одабраном друштву придружио се и ,,чувар Ђердапске клисуре”, Голубачка тврђава.
Неретко се дешава да доњомилановачко пристаниште током лета угости и више туристичких крузера у једном дану. Само у 2018. години у Доњи Милановац је пристало њих 143, са 20 447 путника, чиме је био одмах иза Београда и Новог Сада. Док је тај број у 2019. години повећан на 173 туристичка крузера.