Средином 19. века оснивање школа било је у јеку широм Кнежевине Србије. Свест о значају писмености је расла, те је све више деце похађало школу. Просвета је напредовала у сваком погледу, не мимоилазећи источну Србију која је заправо била међу крајевима који су предњачили. Поред Гимназије у Београду, Неготин је био један од тек три града који су имали полугимназију. Такође, Доњи Милановац и Неготин имали су женску школу међу првима у Србији.

Крајински округ, тада састављен од Поречко-речког, Кључког, Брзопаланачког и Крајинског среза, по броју ученика спадао је у сам врх Кнежевине Србије. Према истраживању историчара Милоша Петровића, годину 1854. са више ђака дочекао је само пространији Пожаревачки округ. Бројем од 1006 ученика Крајински округ заузео је високо друго место од тада постојећих 18 округа. Између осталог, био је испред Шабачког, Крагујевачког, Смедеревског округа, али и укупног броја Београдског округа и Вароши Београд.

Завидан број ученика забележио је и Црноречки округ, коме је припадао простор данашњег града Бора, уз град Зајечар и општину Бољевац, а који је био подељен на Вражогрнски (Вражогрначки) и Зајечарски срез. Календар са шематизмом Књажества Србије, штампан 1853. за 1854. годину, уписао је 484 ученика за овај округ.

Упоређујући сва окружја, односно округе тадашње Кнежевине Србије, редослед је био следећи:

1. Пожаревачки округ – 1076 ученика
2. Крајински округ – 1006 ученика
3. Шабачки округ – 939 ученика
4. Крагујевачки округ – 821 ученик
5. Смедеревски округ – 757 ученика
6. Ваљевски округ – 662 ученика
7. Јагодински округ – 612 ученика
8. Варош Београд – 566 ученика
9. Ћупријски округ – 560 ученика
10. Црноречки округ – 484 ученика
…
14. Београдски округ – 368 ученика
…
18. Алексиначки округ – 246 ученика