Велики број насеља у Србији има више легенди о пореклу свога имена. Једно од њих је и Злот. Помало необично име крије више веровања о томе како је место понело назив. Са обзиром на дисконтинуитет насељености услед бројних и крвавих сукоба Османског царства и Хабзбуршке монархије током 17. и 18. века, тешко је претпоставити како је заправо Злот именован.
Милан Ђ. Милићевић је у другој половини 19. века забележио тумачење према коме је Злот понео назив тако што су досељеници купили земљу за ,,золоту”. Како се ова тврдња везује за 18. век, многи историчари су је потом оповргнули, сматрајући да је село постојало и раније под истим именом.
Слично овој, постоји још неколико претпоставки, међу којима се једна издваја. Пољски новац носи исти назив који је понео много пре настанка модерне валуте. Извори говоре да су Пољаци током 14. века почели да користе термин ,,злот” за све видове златног кованог новца, да би пред крај 15. века овим именом биле назване све пољске кованице.
Ова претпоставка наизглед делује романтизовано. Нарочито ако се узме у обзир да постоји сијасет сличних или истих топонима у словенским земљама. Сведоци смо да топоним Морава постоји у Србији, Чешкој, Словенији и Бугарској. Кладово као топоним, поред Србије, постоји и у Русији, о чему је раније било речи на страници Упознајте Борски округ.
Повезаност Злота са Пољском, међутим, није само у језичком смислу. Истина је да и данас пољски и српски језик користе сличну реч за злато, али је веза конкретнија од тога, односно опипљивија. На подручју Злота, прецизније у засеоку Манастириште, пронађен је велики број кованог новца, нарочито из 16. и 17. века. Међу њима је највише било управо пољског новца. Тачније, новца Жигмунда III, који је од 1587. до 1632. године владао Државном заједницом Краљевине Пољске и Велике кнежевине Литваније.
О налазима је посведочио Маринко Станојевић, одликовани професор и директор зајечарске гимназије, у Зборнику прилога за познавање Тимочке Крајине из 1931. године, навевши да је и сам разгледао наведени новац.