О оснивању школа, читалишта и полугимназије у овоме крају више је пута било речи на страници Упознајте Борски округ. Уколико се погледају године када су основане споменуте установе, уочљива је улога коју је источна Србија имала током 19. века. Међутим, мало је података о културној свести појединаца.
Један од ретких извора који је сачувао имена малобројних писмених и знатижељних људи онога времена, јесте ,,Забавникˮ Димитрија Давидовића. Реч је о личности која се ретко спомиње, иако је великим словима уписана у српској историји.
Димитрије Давидовић је био публициста, политичар и дипломата у служби кнеза Милоша. Од бројних његових дела, најпре се издваја израда Сретењског устава из 1835. године, првог српског устава и својевремено најнапреднијег у Европи у погледу слобода и права.
Године 1834. у Крагујевцу је покренуо ,,Новине србскеˮ као службени лист Кнежевине. Премда се штампом бавио знатно пре тога, те је основао и старије ,,Новине сербскеˮ 1813. године у Бечу. Две године потом, 1815. Давидовић је основао и својеврсни књижевни лист под називом ,,Забавникˮ.
Неки од бројева ,,Забавникаˮ сачували су имена претплатника. Овом објавом издвојени су бројеви из 1834. (лево) и 1836. године (десно). Међу малобројним читаоцима из европских градова и српских вароши, нашли су се житељи Злота, Неготина и Милановца, тада још увек без префикса ,,Доњиˮ.
Године 1834. један од претплаћених читалаца био је парох Ђорђе Елиновић из Злота, уписан уз претплатнике из Зајечара, мада је Злот био део капетаније Вражогрнске. Број из 1836. пренео је имена из Неготина и Милановца, који су били међу ретким местима са већим бројем претплатника.
Из Неготина: трговац Антоније Урошевић, исправник окружја Крајинског Илија Марковић, мајор крајински Марко Петровић, ученик Милош Стојановић, секретар Исравничества Крајинског Стефан Радмиловић, војни командант и пуковник Дунавско-тимочки Стеван Стојановић и учитељ Живојин Керечки;
Из Милановца: трговац Динул Димитријевић, трговац Јован Владисављевић, капетан милановачки Јова Мијаиловић, капетан Дунавски Моша Настасијевић и трговац Стеван Димитријевић.
Број из 1836. забележио је такође значајан број читалаца из насеља около Зајечара. Највише из самог Зајечара, али и чак четири из Вражогрнца.