Стефан Стефановић Тенка, рођен 1797. године у Поречу (данашњем Доњем Милановцу), био је српски политичар, министар и председник Владе Кнежевине Србије. Такође, капетан Поречке нахије, звању по коме је остао познат као Капетан Тенка.
Рођен је у познатој поречкој породици, отац Јован Стефановић био је војвода Пореча у периоду од 1811. до 1813. године. Стефану је то омогућило школовању у Београду, током Првог српског устанка, и банатској Ораховици потом. Године 1816. вратио се у родно место, где је био писар до 1825. године, затим старешина Пореча.
Након тога је 1834. постављен за саветника финансија Кнежевине Србије, а 1835. за председника Државног Савета, позиција равна данашњем председнику Владе. Убрзо потом, 1839. постао је министар правде и просвете. Имао је титулу генерал-мајора, највишу која је тада постојала у Србији. У том звању остао је до 14.6.1840. године.
Народна скупштина га је 22.7.1840. оптужила да је са групом великаша радио против кнеза Михаила, те је морао да напусти Србију и оде у Цариград. Након смене династија, кнез Александар Карађорђевић поставио га је 1842. за државног саветника, а 1848. поново постаје председник Државног савета. Ипак, након откривања Тенкине завере, којом је покушао са још неколико чланова савета, уз подршку кнеза Милоша, да свргне кнеза Александра Карађорђевића због аустрофилске политике, затворен је 6.10.1857. године.
У затвору је био мучен и осуђен на смрт. Међутим, помилован је и казна му је замењена за вечиту робију. Помилован је на Ускрс 1858. године. У наредном периоду живео је у Османском царству до промене династије, када се вратио у Србију. За почасног члана Друштва српске словесности изабран је 5.2.1845. године, а председник тог друштва био је од 10. марта до 22. јула 1848. године.
Заслужан је за пресељење Пореча са аде на обалу, када је постао прва плански уређена варош у Србији и добио назив Милановац, потом, 1859. Доњи Милановац. Капетан Тенка преминуо је 1865. године у Београду.
