Након основног образовања стеченог у родном Кладову, уписао је и завршио Школу примењене уметности у Нишу. Од 1955. радио је као наставник ликовног васпитања на Убу, одакле се 1958. године преселио у Београд, где је радио као илустратор у многим редакцијама. Године 1964. успотавио је сарадњу са НИП Дечје новине, једном од најпознатијих југословенских издавачких кућа из Горњег Милановца. Као ликовни уредник свих издања ове реноимиране дечије редакције и главни уредник листа за најмлађе ,,Зекаˮ, урадио је стотине илустрације и креирао више ликова, од којих су посебно били познати Тик-Так, Зека, Цеца и Пеца и други.

Током шездесетих година прошлога века, Атанацковић је нацртао неколико десетина стрипова, углавном из националне историје, за бројна издања Дечјих новина: Зенит, Дечје новине, Есктра стрип, Никад робом и друге. Најбитнија дела у едицији Никад робом, чији је тираж стигао до огромне бројке од 600 000 примерака, била су му серијал о Хајдук Вељку, стрипови Хвалисав из Гацка, Победоносни сукоб, Ђавоља команда и Заседа.

По сопственим сценаријама у тој едицији је урадио приче: Хероји са Чегра, Издајник са Клопотника, Варваринска битка, Под ватром Дебелих Берти, Окршај крај Дунава, Ђавоља команда и Бунтовников син. По сценаријима М. Јанковића нацртао је стрипове: Слепи цар Дељан, Златни град, Ханума из Удбине, Витезови из Стубице, Јунаци са Кумановца, Црни Коњаник, Витез плавих висина, Битка на Велбужду и Бесмртна одбрана Београда; а по сценарију М. Перића причу У пламену буне.

За млађе мештане Борског округа, који нису упознати са споменутим стриповима, нарочито занимљив може бити серијал стрипова о Хајдук Вељку, чија је тема романсирана биографија војсковође која се одиграва у овом делу источне Србије, од околине Неготина до Пореча, данашњег Доњег Милановца, о чему сведочи и наслов ових свезака – ,,Хајдук Вељко у Поречуˮ. Ови стрипови данас су део сталне поставке Музеја Хајдук Вељка у Неготину.

Преминуо је 19.10.1998, у својој 65. години, у Абтштајнаху у Немачкој.