Ђердапска клисура, као један од најзначајнијих граничних делова Римског царства, бројала је велики број утврђења. Највећи део забележили су путописци минулих векова, о чему је раније било речи на страници Упознајте Борски округ. Ипак, остаци некадашњих утврђења светлост дана, по последњи пут, угледали су 60-их година прошлога века, током највећих археолошких радова које је наша земља видела, непосредно пред стварање Ђердапског језера које је највећи део тих локалитета потопило.
Једно од таквих налазило се западно од Доњег Милановца, код ушћа Бољетинске реке у Дунав. Реч је о римском војном логору насталом почетком 1. века, који је, међу првима, забележио Феликс Каниц 1892. године, док су археолошка ископавања обављена у периоду од 1965. до 1969. Том приликом утврђено је да је Smorna, како је гласио римски назив утврђења, грађена у 3 фазе.
Смештено у горњем Ђердапу, окружено реком са једне и планинама са друге стране, утврђење је саграђено међу првима на овом делу лимеса. Истраживања су утврдила да је првобитно подигнуто земљано утврђење, димензија 50 х 60 метара, вероватно током владавине цара Тиберија. У првој подфази од ломљеног камена везаног блатним малтером, док су у другој, за време цара Домицијана, саграђени зидани бедеми.
Друга фаза изградње обухватала је период цара Аурелијана, који је владао у другој половини 3. века, од 270. до 275. године. Током ове фазе стари бедеми су или презиђивани или изнова саграђени. Унутрашњост утврђења била је испуњена шаторима, правоугаоне основе, поређаним у правцу североисток – југозапад.
Трећа фаза обухватала је период ромејског цара Јустинијана, то јест, рановизантијско доба, када су обнављани логори дуж Дунава. Зидови су само дозидани или су обнављани релативно очувани пређашњи бедеми, док су изнова саграђене куле. У средини утврђења откопана је црквена грађевина, димензија 15 х 5,50 метара, једнобродне основе са наосом и полукружном апсидом полупречника 2 метра.
Локалитет Сморна потопљен је изградњом ХЕ Ђердап 1970. године.
