Чувени српски математичар, универзитетски професор и академик, Михаило Петровић, био је страствени риболовац. Између осталог, зато је у српском народу остао упамћен и као ,,Мика Алас”. Са обзиром да риболов и заљубљеност у реке у нашој земљи не иду без Дунава, тако је Мика Алас често боравио на простору од Ђердапа до Радујевца.

Условљено тиме, поред бројних научних текстова, за собом је оставио и велики број списа о риболову, у којима је посебну пажњу посветио дунавском сектору од Голубачке тврђаве до ушћа Тимока. Поменути простор био је надалеко познат по улову моруна, о чему је више пута писано на страници Упознајте Борски округ, па је тако и велики број прича локалних риболоваца био у вези са том огромном рибом.

Једну такву причу Михаило Петровић забележио је у крајинском селу Михајловац, али је и потврдио у пронађеним званичним извештајима. Генерацијама су михајловачки риболовци чували причу о једној посети кнеза Милоша Обреновића. На путу до Брегова, у коме се налазио са Хусеин-пашом, септембра 1834. године српски кнез је обишао Михајловац, у коме је свечано угошћен.

Не би ли се показали као врсни риболовци, што и јесу били, Михајловчани су на самом доласку кнеза Милоша, пред његовим очима забацили мрежу у Дунав и ухватили огромну моруну која је одмах била поклоњена кнезу као ,,производ воде која поред њиховог места тече и као плод свога трудољубија”, како је остало забележено у извештају кнежевог путовања.

Несумњиво, српски кнез је био поласкан и одушевљен оним што је видео. Међутим, иза свега је сакривена била једна безазлена тајна, коју је Михаило Петровић Алас, као врсни риболовац, увидео, али и коју су му признали потомци тих михајловачких риболоваца. Наиме, толико велика моруна није се могла уловити тек тако олако, са обзиром да је реч о огромној и лукавој риби, већ су Михајловчани искористили ранији велики улов, те га поново вратили у воду закаченог удицама и са струком, па су исту моруну на кнежеве очи само поново извукли из Дунава.