Улица Кнеза Михаила, која и данас носи тај назив, представљала је занатско-трговачку чаршију. Међутим, културна и административна здања почела су да се изграђују на ширем простору. Попут Саборне цркве из 1874. године, зграде гимназије из 1876. године, те некадашње зграде суда из 1894. године, на месту данашње Скупштине општине.

Временом почеле су и радње да ничу северно од Саборне цркве. Нова неготинска чаршија настајала је на месту данашњег трга Ђорђа Станојевића, а раније улице са именима краља Милана, потом Аце Патлиџановића. Средина улице била је поплочана коцком, док су тротоари били бетонски. Са обе стране биле су првобитно трговачке и занатске радње, да би потом улица постала и стециште угоститељства и школства.

На самом почетку, својом велелепношћу истицала се апотека Петра Бана, саграђена 1906. године. До ње се налазила кафана ,,Пивски извор”, према сећању судије Ђорђа Божиновића записаном у књизи ,,Неготински сокаци”, био је то најпосећенији угоститељски објекат, уз кафану ,,Обилић”, која је саграђена давне 1880. године. Нова чаршија постала је тако средиште прослава и забава, док је њен културни значај крунисан здањем Учитељске школе изграђеним пред Први светски рат.

Иако су на месту старијих радњи никли неки нови локали, изузев модерног Дома културе саграђеног осамдесетих година, простор нове чаршије сачувао је свој стари дух. Од старих зграда, нову чаршију, као најверодостојнији сведоци старих времена, и данас красе Банова апотека и, наспрам ње, здање које је било дом банке, потом полиције. Обе су зграде на фотографији прве у низу, апотека са леве, полицијска станица са десне стране.

Фото: Историјски архив Неготин