На последњем попису пре Другог светског рата, 1931. године, у Бору је живело 4749 становника. Њихов састав био је разнолик, како у етничком, тако и у религијском погледу. Највише је било православаца, 4195, потом римокатолика, који су бројем од 462 верника чинили скоро 10% становништва, али и 65 муслимана и 15 евангелиста. Највећи број њих био је окупљен једним занимањем – рударством.
Тридесете године 20. века биле су најпросперитетније које је Бор видео до тада. Поред рудника, расло је и насеље. Бројна велелепна архитектонска здања подигнута су тих година. Године 1939. Француско друштво Борских рудника почело је изградњу Електролизе. Изградњом и модернизацијом 1939. године достигнута је максимална производња од 44 643 тона блистер бакра.
Исте године, нападом Немачке на Пољску започео је Други светски рат. Иако је рат у Југославију стигао две године касније, рудник у Бору је заузимањем Париза 1940. године доспео у немачке руке. На почетку рата у Југославији, априла 1941. године, југословенске трупе у великој мери уништиле су постројења борског рудника, не би ли спречиле експлоатацију од стране непријатеља.
Уз саботажу на другим кључним тачкама, у томе се и успело. Подаци Дирекције за информативну службу наводе да се тек јула 1942. године достигло 60% производње која је била пре почетка рата. Како би се што више извукло из борског природног богатства, била је потребна велика радна снага.
Немачка власт са регрутовањем Јевреја почела је већ првих месеци окупације. То, ипак, није било довољно за потребе рудника, са обзиром да је извесни број запослених, у међувремену, напустио посао. Новембра 1941. године почела је изградња логора на простору Бора. Убрзо потом уведена је општа радна обавеза за грађане окупиране Србије. Неодазивање се кажњавало затворском казном.
Напори за што већом експлоатацијом довели су до тога да је у Бору изграђено 33 логора, чиме је овај простор спадао у веће радне логоре у Европи. Заточени су били људи из свих делова континента, бројних националности и разноврсних занимања. Раме уз раме, најтеже послове радили су сви скупа.
Фото: Панорама Бора под окупацијом,
приватна збирка Клауса Дитмана