,,И Бог створи кафанску певачицу” – Југословенски филм из 1972. године, настао по режији Јована Живановића и сценарију Богдана Јовановића и Гордана Михића. Романсирана драма издавачке куће Центар ФРЗ (Филмских радних заједница), у трајању од 78 минута, сматра се делом ,,црног таласа”, критичког таласа на југословенској културној и политичкој сцени у периоду од 1958. до 1973. године.

Главне улоге додељене су Вери Чукић и Велимиру Бати Живојиновићу, данашњим великим именима српске и југословенске кинематографије, док се у споредним улогама појављују и друга велика глумачка имена, попут Павла Вуисића, Драгомира Фелбе и Жике Миленковића, као и певачица народне музике, Лепа Лукић.

Седамдесете године донеле су врхунац интересовања југословенске јавности за простор Ђердапа. Попут филма ,,Наивко”, о коме је раније писано на страници Упознајте Борски округ, филм ,,И Бог створи кафанску певачицу” за место радње, такође, има Ђердап. Овога пута радња филма је непосредније везана за саму хидроелектрану, будући да је централно место збивања кафана ,,Бродарац” у градићу крај ње, то јест, Кладову.

Бела Сека, коју глуми Вера Чукић, млада је кафанска певачица која је свој нови дом у Кладову пронашла након убиства у кафани у претходном месту у коме је живела, а које је морала напустити услед мржње настале после кобне вечери којој је присуствовала. Њено ново радно место, кафана ,,Бродарац”, привући ће велики број радника са градилишта хидроелектране.

Један од њих је млади електротехничар Ратко, кога глуми Велимир Бата Живојиновић, који се у кафани заљубљује у Секу. Љубав ће бити узвраћена венчањем и заједничким животом, али ће са собом донети и нове драме узроковане њиховом прошлошћу. Међу другим људима са хидроелектране, истиче се Дамњан Илић Нуклеар, кога глуми Жика Миленковић. Власника кафане у којој се одиграва велики број сцена, Милоша Калембера, глуми Драгомир Фелба, док Павле Вуисић игра Ратковог стрица.

Кафана ,,Бродарац” филмска је верзија стварне кладовске кафане ,,Бродарска касина” која је у стварном животу обиловала сличним сценама као у романсираној драми. Филм је објављен непосредно пред званични завршетак хидроенергетско-пловидбеног система ,,Ђердап”, 11. маја 1972, пет дана пре одржане свечаности.