Радислав Тркуља, рођен 9.4.1938. године у Кладову, био је српски академски сликар, аутентичан по споју традиционалног са савременим, и добитник бројних домаћих и међународних награда. Свој сликарски опус тесно је везао за Ђердап и Неготинску Крајину.

Основно образовање стекао је у Кладову, у коме је живео до 1952. и седмог разреда, потом Неготину, где се преселио са породицом. Оставивши Крајину на кратко, уписао је Академију ликовних уметности у Београду, где је 1963. године дипломирао у класи професора Ђорђа Андрејевеића Куна. Две године касније, 1965. завршио је и постдипломске студије у Мајсторској радионици Крста Хегедушића у Загребу.

Још пре стицања звања академског сликара, Радислав Тркуља је излагао у Неготину, са свега 19 година. Био је један од најзначајнијих уметника овог дела источне Србије, те је тако 1975. године основао Галерију Пена, коју је именовао по некадашњем виру у Казану, а која је била смештена у некадашњој сигналној станици, на путу између Доњег Милановца и Кладова. Једној од ретких заоставштина Ђердапа које су преживеле потоп.

Суделовао је у оснивању Уметничког удружења Крајински круг у Неготину 1991. године. У периоду од 1993. до 2000. године био је директор Музеја савремене уметности у Београду. Излагао је на преко 70 самосталних и преко 500 колективних изложби у земљи и иностранству, у градовима као што су Њујорк, Фиренца, Стокхолм, Берлин, Милано, Беч, Каракас, Толедо, Париз, Тел Авив, Никозија, Триполи. Његове слике налазе се у бројним приватним колекцијама и сталним поставкама и фондовима светских музеја.

Био је члан УЛУС-а од 1964. године и члан Српског уметничког друштва ,,Ладаˮ. Радислав Тркуља је 2005. године Неготину поклонио двадесет ликовних дела која су постала део Тркуљиног легата, који је отворен у компексу Мокрањчеве родне куће. Пет година касније, проглашен је за Почасног грађанина Неготина, на иницијативу неготинског Дома културе Стеван Мокрањац.

Последњу изложбу имао је у Београду крајем 2014. године у Галерији РТС-а. Преминуо је 24.11.2016. године у банатском селу Иланџа, у коме је живео последњих година свог живота и у коме је сахрањен.