Почевши од 1903. године синоним за Бор било је рударство. Бројне генерације одрасле су слушавши о граду изниклом из руде у источној Србији. Током читавог 20. века Бор рударством јесте доносио просперитет целој земљи. Међутим, како је град растао, тако је растао и његов утицај на друге сфере живота, укључујући оне које нису у блиској вези са привредом.
Огледало се то у култури. Средином 20. века име Бора кроз свет је, као део свог псеудонима, поносито носио свестрани уметник и истакнути представник надреализма Стеван Живадиновић, запамћен као Ване Бор. Од краја шездесетих година огледало се то и у спорту, РФК Бор остварио је у том периоду успехе које ниједан други фудбалски клуб из источне Србије није поновио.
Временом је све више Борана земљи и свету свој град представљало из неког другог угла који није рударски. На видело је изашао и музички таленат. Последња деценија 20. века на пољу инструменталне музике, првенствено гитаре, донела је ново запажено име. Реч је о Владану Вучковићу Паји, Боранину који је постао један од најпознатијих домаћих гитариста.
Готово истовремено борска музичка група основана 1988. године почела је да стиче своју репутацију. Бенд назван ,,Горибор” истакао се упечатљивим звуком који грубо речено спаја алтернативни рок, блуз и електронску музику. Од наступа који су били уско везани за родно место дошли су до популарности широм бивше Југославије. То их, међутим, није одвојило од корена, те им је Бор остајао инспирација. Посведочено је то и борским парком на омоту албума ,,Хоћу кући”.
Захваљујући једном другом албуму Борани имају још звучнији разлог за понос. Према избору критичара магазина Попбокс најбољи домаћи албум прве деценије 21. века је албум групе Горибор. Реч је о албуму истог имена као и група који је окарактерисан као један од највиших појединачних домета српске културе 21. века, према рецензији Горана Тарлаћа, па тако и најбољи албум у периоду од 2000. до 2010. године.
За илустрацију коришћена фотографија Марјана Ристића и омот албума ,,Горибор”.