Милош Петровић

16.8. радиодифузни медији и 17.8.1967. године штампани медији јавности су обелоданили откриће археолошког налазишта Лепенски Вир. Мада је седам године раније откривен овај праисторијски локалитет, све до августа 1967. није било јасно о колико значајном открићу је реч. Отуд, о веома значајном догађају писали су сви реномирани медији, попут Борбе, Политике, Вечерњих новости и других. Епитети као што су ,,сензационално” и ,,светско” били су неизбежни. Тако је поднаслов Политике тога дана гласио ,,Сензационално археолошко откриће у Ђердапу”, готово идентично као у Вечерњим новостима ,,Сензационална открића наших археолога на градилишту хидроелектране на Дунаву”. Иако је оновремена журналистика бирала речи и била далеко од сензационализма 21. века, овога пута велике речи нису изостале:

,,Оно што је нађено у Лепенском Виру не само да превазилази далеко све оно што је у археолошком погледу пронађено у Југославији за ових двадесет година, већ то иде у ред највећих европских и светских археолошких открића!

То тврди, без резерве и саомоуверено, др Лазар Трифуновић, управник Народног музеја у Београду и руководилац републичке комисије за истраживање споменика културе у области Ђердапа…ˮ

Дневни лист ,,Политикаˮ, 17.8.1967.

–

,,На градилишту хидроенергетског система Ђердап откривено је ове године једно од најстаријих насеља у свету. Насеље је из млађег каменог доба са многим траговима људске цивилизације. Откривено је на обали Дунава, 14 километара западно од Доњег Милановца, и подигнуто је, према проценама наших истакнутих археолога, 6 000 година пре наше ере. Богатством предмета, архитектонском структуром и другим карактеристикама ово насеље превазилази многе, до сада најпознатије археолошке споменике људске цивилизације у свету из тог периода.

Иако се претпостављало да ће на градилишту у Ђердапу бити откривени трагови старих насеља, ово најновије откриће наших археолога превазишло је сва очекивања и изненадило најпознатије стручњаке. Ово откриће има и светски значај, јер из основа мења теорију у односу европске и источњачке древне цивилизације.ˮ

Дневни лист ,,Вечерње новостиˮ, 17.8.1967

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.