Дуго у прошлости Дунав није био сматран јединственом реком на целом свом току. Стари Грци који су њиме запловили веома рано, још је о древним Аргонаутима сачувано такво предање, доњи Дунав звали су ,,Истросˮ и разликовали су га од оног узводно од Ђердапа. Поделу на Истрос и Данувиос записао је и Херодот, антички учењак такође запамћен као ,,отац историјеˮ.

Такву поделу користили су потом и Римљани релативно дуго. Римске војсковође у додир са овом реком дошле су почетком првог века пре нове ере. Следивши претходна античка знања, условљена тадашњом непроходношћу и бројним брзацима Ђердапске клисуре, такође су веровали да се у Ђердапу завршава Данубиус и почиње Истрос. Претпоставља се да је први реку Дунав као целину сагледао Страбон, географ, филозоф и историчар који је живео на прелазу из старе у нову еру, односно од око 64. године пре нове ере до око 24. године нове ере.