Уље на платну из 1860. године насликао је Стеван Тодоровић, академски сликар рођен 1832. у Новом Саду и преминуо 1925. у Београду. Један је од најзначајнијих српских сликара са краја 19. и почетка 20. века. На фејсбук страници Упознајте Борски округ превасходно је спомињан због запаженог рада на овом простору. Издвајају се иконописање цркве Светог Николе у Доњем Милановцу, иконописање цркве Свете Тројице у Штубику, иконописање и живописање цркве Свете Тројице у Неготину и нацрти за живопис манастира Буково.
Почетни радови Тодоровићевог опуса одишу романтизмом и националном идејом. У каснијем периоду, након усавршавања у Италији, био је посвећен и класицизму. Истичу се његови иконописи и живописи на позив Српске православне цркве, али је оставио за собом и велики број портрета, међу којима су историјске личности рођене на овом простору, као што је Капетан Миша Анастасијевић из Пореча или Аврам Петронијевић из Текије.
Слика ,,Хајдук Вељко на топу” инспирисана је смрћу великог крајинског хероја. Главни мотив је непосредни тренутак погибије, када је Хајдук Вељка Петровића погодило турско ђуле, које је део композиције, током обиласка Абрашевог шанца. Према предању, несрећна погибија догодила се између Светог Илије и Велике Госпојине 1813. године, највероватније 31. јула по јулијанском, односно 11. августа по грегоријанском календару.
Погибија крајинског хероја довела је до потоњег пада Неготина и повлачења српске посаде са новокомандујућим Милутином Петровићем, Вељковим братом, у Пореч. Одатле и са осталих шанчева устаници су убрзо пребегли у Банат или били заробљени. Реч је о трагичном слому Устаничке Србије на источним границама. Смрт Хајдук Вељка и пад Неготина представљали су за оновремену источну Србију крах попут пада Цариграда 1453. или пада Смедерева 1459. године.
Такав снажан историјски догађај није могао проћи неопажено младом новосадском сликару. Рођен у Новом Саду, школован такође у Сегедину, Бечу, Минхену и касније Фиренци, са дугогодишњим пребивалиштем у Београду, Стеван Тодоровић је инспирацију за једно од својих првих великих дела пронашао у историјском моменту Неготинске Крајине. Скупа са својом супругом Полексијом, која се такође бавила сликарством, потом је боравио на овом простору и суделовао у стварању богатог сакралног сликарства.
Приказано дело ,,Хајдук Вељко на топу” чува се у Народном музеју Србије у Београду.