Диана је старо римско утврђење површине око 3 хектара на десној обали Дунава код Караташа, низводно од хидроелектране Ђердап I, надомак Кладова. Постојала је 6 векова. Њен настанак датира се почетком нове ере, да би на значају добила крајем 1. века, за време владавине цара Трајана, током припрема за освајање Дакије. Једно је од ретких утврђења са лимеса који није изгубило значај померањем границе на север. Поред стратешког војног положаја, обезбеђивала је канале које су изградили Римљани, а којима је омогућена пловидба Дунавом, заобилажењем катаракти по којима је носила назив ,,Statio Cataractum Diana”, то јест, ,,Станица катаракти Диана” како је гласио њен пун назив у преводу са латинског језика.
Прву обнову доживела је током 3. века, да би у 4. добила два нова бедема која су се спуштала до Дунава. Делимично је спаљена 378. године, приликом доласка Гота на Балкан, након чега је обновљена као једна од заштитних царских утврда на Дунаву од упада варвара. Ипак, 443. уништили су је Хуни. Поново је обновљена почетком 6. века, у склопу великих освајања и обезбеђења простора Византије за време владавине цара Јустинијана. Свој коначни крах тврђава је доживела 596. током Словенско-аварске провале на Балкан.
Тврђава има основу заобљеног правоугаоника у коме су јужна и северна страна краће и са постављеним кулама у његовим теменима. Поседовала је на свакој страни по једну капију ојачану полукружним кулама, сем оне окренуте ка Дунаву. Правоугаона основа је почетком 4. века проширена са додатна два бедема који су се спуштали ка Дунаву и на чијим су се крајевима налазила по једна кула. Први бедем се из северозападног темена настављао као продужетак западног бедема право ка Дунаву, док се други из североисточног темена пружао ка североистоку.
Диана је као археолошко налазиште од изузетног значаја под заштитом Републике Србије. Велики број овдашњих налаза, од којих се многе фигурине сматрају раритетом, чува се у Народном музеју у Београду и Археолошком музеју Ђердапа у Кладову.