,,Наивко” – Југословенски филм из 1975. године, настао по режији Јована Живановића и сценарију Живорада Лазића, у продукцији Авала филма и ЦФС Кошутњак. Комедија у трајању од 106 минута одиграва се на Ђердапу. За централно место радње изабрана је планина Мироч, уз поједине сцене у Доњем Милановцу, Текији и Кладову.

Главне улоге додељене су тада младим глумцима који ће касније оставити неизбрисиви траг у југословенској и српској кинематографији, као што су Љубиша Самарџић, Радмила Живковић, Велимир Бата Живојиновић, Павле Вуисић, Слободан Алигрудић, Драго Чумић и други.

Интересовање југословенске јавности за простор Ђердапа нагло је порасло од 1963. године и потписаног споразума о хидроенергетсо-пловидбеном систему. Завршетак гиганта југословенског неимарства и судбина пресељених насеља, попут Доњег Милановца и Текије, почетком 70-их година донело је врхунац интересовања, те у то време почиње да се снима велики број филмова на овом простору и о њему.

Такав филм је и ,,Наивко”, који, међутим, нема у првом плану тему изградње хидроелектране и њеног утицаја на житеље Ђердапа, али је оно у позадини свих догађаја и карактера филма. Централни мотив је живот младог чобанина, који ће се управо променити услед изградње хидроелектране.

За разлику од осталих мештана којих се то тиче кроз призму потопљених имања и наплате истих, судбина младог чобанина, са надимком ,,Бузга”, промениће се због људи придошлих поводом изградње. Један од њих је сликар ,,Мајстор Жиле”, ангажован да направи изложбу слика о изградњи бране, а који ће игром случаја открити сликарски таленат младог Бузге.

Захваљујући свом таленту исказаном кроз наивно сликарство, Бузга ће од подсмеваног чобанина постати цењени и плаћени уметник и на тај начин заинтересовати мештане да се и они опробају у уметности, па и да оснују сликарску задругу, у коју би привукли и претходно шиканираног Бузгу. Између осталог, однос према њему нагло ће променити и ,,Газда Веља”, отац девојке у коју је заљубљен.

Све време иза кулиса одиграва се изградња хидроелектране. Сцене изградње снимљене су комбиновањем снимака са обале Дунава и снимака минирања на коповима рудника у Мајданпеку. Са друге стране, велики број сцена у којима се радња, наводно, одиграва на планини Мироч, снимљен је на планинским падинама западног дела Ђердапске клисуре, то јест, на данас напуштеном путу Добра – Доњи Милановац.