,,Хајдук Вељко на топу” – Уље на платну из 1860. године, дело је Стевана Тодоровића, академског сликара рођеног 1832. у Новом Саду и преминулог 1925. у Београду. Почетни радови његовог опуса одишу романтизмом и националном идејом. Иако је у каснијем периоду, након усавршавања у Италији, био посвећен и класицизму, његов рад остао је уско повезан са националним темама. Истичу се његови иконописи и живописи на позив Српске православне цркве. Између осталог, Стеван Тодоровић је живописао неготинску цркву Свете Тројице.

Слика ,,Хајдук Вељко на топу” инспирисана је смрћу великог крајинског хероја. Главни мотив је непосредни тренутак погибије, када је Хајдук Вељка погодило турско ђуле, које је део композиције, током обиласка Абрашевог шанца. Према предању, несрећна погибија догодила се између светог Илије и Велике Госпојине 1813. године, највероватније 31. јула по јулијанском, то јест, 11. августа по грегоријанском календару.

Погибија крајинског хероја довела је убрзо до пада Неготина и повлачења српске посаде са новокомандујућим Милутином Петровићем, Вељковим братом, у Пореч, одакле су потом наставили на различите стране. Реч је о трагичном слому Устаничке Србије на источним границама. Смрт Хајдук Вељка и пад Неготина, у том тренутку, представљали су за источну Србију исто што је и пад Цариграда за Ромејско царство.

Један такав снажан историјски догађај није могао проћи неопажено од стране младог новосадског сликара. Иако рођен у Новом Саду, школован у Бечу, Минхену и касније Фиренци, са пребивалиштима и у Сегедину и Београду, без ранијих додира са далеком Неготинском Крајином, Стеван Тодоровић је инспирацију за једно од својих првих великих дела пронашао у упечатљивом моменту у историји источне Србије.

Споменуто дело чува се у Народном музеју у Београду.