Изузев области Пореч на северозападу, остатак Тимочке Крајине је дужим историјским путем дошао до ослобођења од непосредне османске власти, упркос истакнутој улози током Првог српског устанка.

Предвођен Хајдук Вељком Петровићем, Неготин је васкрслој Србији представљао стуб у отпору Османлијама. Погибија крајинског хероја и потоњи пад Неготина 1813. године убрзали су крах Устаничке Србије на њеном истоку. Уследио је потом потпуни слом Првог српског устанка.

Везир Београдског пашалука, односно Смедеревског санџака, постао је Сулејман-паша Скопљак. Под његовом управом, изнова поробљени народ био је жртва разноразних зулума. Услед тога, већ с јесени 1814. дошло је до Хаџи Проданове буне. Био је то увод у Други српски устанак, започет 1815. године.

Другим српским устанком отпочело је стицање аутономије унутар Смедеревског санџака. За разлику од Пореча који је превасходно припадао том санџаку, те је одмах постао део Кнежевине Србије, остатак Тимочке Крајине био је у Видинском санџаку и тако је остао ван граница српске аутономне творевине.

Требало је сачекати дипломатске победе, пропраћене локалним побунама и уласком српских снага под вођством капетана Стефана Стефановића Тенке у Неготин, да се коначно Тимочка Крајина хатишерифом из 1833. прикључи Кнежевини Србији. Сто година касније, значајног историјског догађаја подсећала се Краљевина Југославија.

Године 1933. штампа је више него иначе извештавала о Тимочкој Крајини. Дневни лист ,,Правда” је 12. маја насловницу посветио истоку земље, уз заглавље ,,Пред велике националне манифестације у Тимочкој Крајини”. Поред два опширна текста и пратећих илустрација, насловница садржи фотографију краља Александра I Карађорђевића посвећену Тимочанима и Крајинцима.

Приказана насловница била је почетно извештавање о једновековном јубилеју. Према истраживању историчара Милоша Петровића, месецима потом писало се о Тимочкој Крајини и Неготину који је од 21. до 24. септембра био домаћин завршних свечаности. У ту част, посредством канцеларија ,,Путника” и општина, од 19. до 25. септембра пут из било ког места Краљевине Југославије до Неготина коштао је четвртину уобичајене цене.

Део свечаности била је изложба ,,Старине Крајине”, први корак ка настанку Музеја Крајине наредне 1934. године, као и низ такмичења. Треба издвојити фудбалски турнир за ,,Пехар Ослобођења” месецима одиграван у Књажевцу, Зајечару и Неготину.

Данашњи датум је један од кључних у дуготрајном процесу присаједињења које се одвијало од пролећа 1833. до зиме 1834. године. Но, управо 12. мај се прославља као Дан општине Неготин.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.