Универзитетски професор са почетка прошлога века, Михаило Петровић, који је народу и науци остао познат као академик и математичар страсно заљубљен у риболов, па тако прозван Мика Алас, често је боравио на Ђердапу, о чему је оставио бројне списе. Приликом једне своје посете, 1909. године, записао је занимљиву исповест Јована Боркана, кафеџије и рибарског закупца из Доњег Милановца. Боркан је испричао доживљај из своје ране младости, турбулентне 1876. године, у јеку Српско-турског рата, као и унутрашњих превирања током владавине кнеза Милана Обреновића.
Кружиле су тада приче да је често у Кнежевини Србији боравио, под лажним именом Петар Мркоњић, и прогнани претендент на престо Петар Карађорђевић, унук Карађорђа и син кнеза Александра Карађорђевића који је владао Србијом од 1842. до 1858. године. Такве гласине народу су углавном деловале као параноја тадашње власти. Време је, међутим, показало да су оне имале потпору. Закључак се изводи из казивања Јована Боркана, који је своју тајну тада поделио само са трима особама, а која гласи:
,,Једне ноћи после објаве рата Турцма 1876. године, седео сам као дечак, са својим оцем и нашим момцима и чекали смо ону лупу на рибарској лађи која објављује да је у мрежи ухваћена крупна риба. Одједном се из планине више нас поче осипати и котрљати камење. Ми скочимо на ноге, погледамо при месечини горе уз планину и видимо да се неки људи спуштају к нама. Помислимо да су то хајдуци које гони потера, али знали смо да се ми рибари немамо чега од њих плашити.
Било их је четворо, добро наоружаних, па сишавши с планине, приђоше ватри, назваше нам Бога и упиташе шта ту радимо. Кад им рекосмо да ловимо рибу, а баш у том тренутку неко од момака се борио са рибом тешком 170 килограма, они затражише од нас да их одмах чамцем превеземо преко на мађарску страну. Али ми рекосмо да то не смемо чинити, а да је и врло опасно отиснути се по мраку од обале, по јаким дунавским буковима и вртлозима. Један од њих, са великим црним брковима, рече нам да то безусловно мора бити, и то одмах, а да ће нам се за то добро платити…ˮ
Крај 1. дела