Карта аутора Филипеа Вандермелена, белгијског географа и картографа рођеног 1795. и преминулог 1869, који ју је објавио у свом капиталном шестотомном атласу ,,Atlas Universel” 1827. године. Премда су карте и самостално објављиване од 1825. до завршетка атласа. Приказани простор источне Србије увеличани је део карте под називом ,,Partie De La Turquie, Europe”, у преводу ,,Делови Турске, Европа”.
Европски део Османског царства није сасвим приказан, недостају простори Босне и Херцеговине и Грчке, у којој је у току био рат за независност. У целости су приказане Кнежевине Србија и Влашка, делови Османског царства, и Кнежевина Трансилванија, део Аустријског царства. Остатак карте чине јужни делови Аустријског царства, те Кнежевина Молдавија, санџаци у данашњој Бугарској и преостали околни делови Османског царства.
Кнежевина Србија приказана је у нешто већим границама него што је била 1827. године. Унутар Србије су Куршумлија и Лесковац са околином, иако је тај простор прикључен Кнежевини 1878. године. Такође, приказане су и отргнуте нахије, међу којима Црна Река и Неготинска Крајина са Кључем, које су враћене Србији 1833. године.
У источној Србији уцртани су Кладово, Брза Паланка, Текија, Мајданпек, Клокочевац, Горњане, Танда (грешком западно од Горњана), Плавна, Шаркамен, крајински Брестовац, Рогљевo, Грабовица и Сип. Топоним ,,Glatta” јавља се на појединим страним картама овога периода, мада је на овој нешто јужније, претпоставља се да је Неготин. Од даљих насеља Грљан, Лубница, Крепољин, Трг (манастир и некадашње село), Велико Градиште итд.
Једино место које има ознаку града, налик Смедереву или Видину, јесте Брза Паланка. Међутим, иако означен празним кругом, Мајданпек је исписан великим словима, попут већих градова. Ово не би било чудно да је реч о 18. веку или периоду после 1848. године, када је Мајданпек био надалеко познат због рударења, ипак, у времену објављивања карте био је опустео. Североисточније, уз Кладово је уписан Фетислам, једина засебно обележена тврђава.
Карта истиче и два главна пута на овом простору. Један из Пожаревца преко Мајданпека до Видина и други који се из Текије преко Брзе Паланке повезује са њим.