Карта аутора Хајнриха Киперта, немачког географа и картографа рођеног 1818. и преминулог 1899. године, део је атласа ,,Нови ручни атлас који покрива све делове Земље (Neuer Hand Atlas über alle Тheile der Еrde)” публикованог 1871. у Берлину. Реч је о допуњеном издању старијег атласа.
Свака карта садржи годину настанка. Приказана карта датована је у 1870. годину и заправо обухвата знатно шири простор, од Крита до Беча. Под насловом ,,Турска и Грчка (Türkei und Griechenland)” представљени су европски део Османског царства и Грчка, којој је 1830. призната независност, као и знатан део Аустро-Угарске.
Србија, Црна Гора и Румунија званично нису биле независне до 1878. године, али су на карти издвојене од Османског царства. О томе сведочи увеличани простор источне Србије који је другачије обојен од Видинског санџака, суседне административне јединице Османског царства. За разлику од многих објављених карти на фејсбук страници Упознајте Борски округ, иако је такође страни аутор, на овој је простор Кнежевине Србије приказан са поделом на окружја.
Унутар Крајинског окружја уцртани су Мајданпек, Милановац (без префикса ,,Доњи” који је 1859. додат), Кладово, Брза Паланка, Прахово, Радујевац, Неготин и Салаш. Али и Гвоздена врата (Eiserne Thor), чиме је означен доњи Ђердап, и планина Стол (Stol B.). Простор данашњег града Бора највећим делом је припадао Црноречком окружју, унутар кога су уцртани Брестовац, Зајечар и Луково.
На западној граници Црноречког окружја налазе се ,,Голубињске планине (Golubinje Gb.)”. Премда је насеље Голубиње у Ђердапској клисури, ипак није грешка. Планински венац који се пружа од Кривог Вира ка североистоку током 19. века бележен је као ,,Голубињске планине”. О томе сведоче дела Вука Караџића. Исти назив, према истраживању историчара Милоша Петровића, коришћен је и крајем века у публикацијама Српске краљевске академије.
Југозападно од Мајданпека су Хомољске планине (Omolje Gb.), док је Ртањ (Rtanj B.) на јужној граници Црноречког округа. Поред Дунава, уписане су реке: Пек, Млава, Ресава, Мали Тимок (Црни Тимок) и Тимок. Изван Крајинског и Црноречког окружја, такође су видљиви: Голубац, Крушевица (Кучево), Жагубица, Рам, Велико Градиште, Смољинац, Шетоње, Свилајнац, Медвеђа, Ћуприја, Параћин и манастир Манасија.