Турну Северин и Кладово одвајкада представљају спону румунског и српског народа, као и њихових држава. Умногоме је томе допринео рељеф. Дунав је делио народе и сврставао их у различите државе, али је скупа са равницом такође чинио да ово место буде тачка спајања. Питомо дочекани Дунав у Кључу, након бурног пута кроз Ђердапску клисуру, спајао је две обале још од Трајановог времена.

Тако је било и у турбулентном времену између два светска рата. Румунија и тада Југославија, уз Чехословачку, биле су ослоњене једна на другу. Савез три државе, упамћен као ,,Мала Антантаˮ, постојао је од 1920. до 1938. године. Обале Турну Северина и Кладова потврђене су као тачка спајања састанком три лидера. Године 1937. Кладово је изабрано за окупљање председника Владa, односно Министарских савета: Милана Хоџе (Чехословачка), Георгија Татарескуа (Румунија) и Милана Стојадиновића (Југославија).

Према истраживању историчара Милоша Петровића, насловна страна најчитанијих дневних новина у Краљевини Југославији пренела је:

,,У 24 часа г. Хоџа заједно са г. Татареском, г. Антонеском и југословенским послаником г. Касидолцем отпутовао је специјалним возом за Турн-Северин, где стижу сутра око 7,30 часова. У 8 часова бродом »Краљ Карол II« прећи ће на југословенску обалу код Кладова, где ће г. Хоџу и осталу г. министре сачекати југословенски председник Владе др Стојадиновић и укрцати се на брод. Одатле ће сви заједно бродом наставити пут за Базјаш, одакле возом продужују за Вршац. Одатле ће се г. Хоџа, Татареску и Антонеску преко Вршца и Темишвара вратити у Букурешт, а г. др Стојадиновић возом одлази за Београд.ˮ

У наставку је описан полазак Милана Стојадиновића за Кладово:

,,Синоћ у 10 часова специјалним бродом »Карађорђе« отпутовао је у Кладово на састанак премијера Мале Антанте председник Министарског савета и министар иностраних послова г. др Милан Стојадиновић у пратњи шефа кабинета Министарства иностраних послова г. др Драгана Протића.

На паробродском пристаништу председника г. др Стојадиновића испратили су министар просвете г. Добривоје Стошовић, министар без портфеља г. др Михо Крек, отправник послова румунског посланства г. Крупенски, начелник Општег одељења Министарства иностраних послова г. Андрић, секретар Председништва Владе г. др Марковић, г. Шећеровић, секретар Министарства иностраних послова и више народних посланика.

У пратњи председника Владе г. др Стојадиновића налазе се такође и представници домаће и стране штампе.ˮ

Дневни лист ,,Времеˮ, 17.6.1937.