Крајински округ, тада састављен од Поречког, Кључког, Брзопаланачког, Крајинског и Неготинског среза, био је у врху по броју писмених у сваком погледу. На попису становништва 1900. године, од 16 округа Краљевине Србије, према три различита мерења писмености био је на првом месту, док је према четвртом био при врху.
Округ са процентуално највише писмених у Краљевини Србији био је управо Крајински округ. Изузев самог града Београда, иза су редом остали Крагујевачки, Смедеревски, Тимочки, Подрински, Пожаревачки, Београдски, Моравски и преостали окрузи. Истовремено, Крајински округ је био на првом месту по проценту писмених у сеоским срединама.
Процентуално највише писмених жена у Србији такође је имао Крајински округ. Равноправност између броја писмених мушкараца и броја писмених жена највише је достигнута у Крајинском и затим Тимочком округу, који су тада чинили Заглавачки, Тимочки, Зајечарски и Бољевачки срез (последња два наведена среза обухватала су највећи број насеља данашњег града Бора).
Треба подсетити да су Доњи Милановац и Неготин међу првима у Србији добили женску школу, 1846. и 1850. године, те подаци о овдашњој високој писмености жена нису изненађујући.
Када је реч о писмености у варошима, више од 50 писмених на сто становника имали су Београдски, Ваљевски, Крајински, Крушевачки, Нишки, Подрински, Руднички, Тимочки и Ужички округ. Поред Београда, највећи проценат писменог варошког становништва имао је Руднички округ. Премда Крајински округ по том мерењу није био на првом месту, ипак је био при врху, као и Тимочки округ – који је такође био истакнут у свим мерењима писмености.