Простор Борског округа историјски је прожет трима занимањима – рибарством, виноградарством и рударством. Док Доњи Милановац, Текија, Кладово и околна насеља у своју бит имају утемељено рибарство, Неготинска Крајина виноградарство, Мајданпек и Бор развој дугују рударству. Отуд, празник рудара представља један од најсвечанијих дана у години Мајданпечана и Борана.

Дуже од пола века тај посебан датум у календару јесте 6. август – ,,Дан рудара”. Дан када Мајданпек и Бор заузимају посебно место у медијима, дан када су два града изникла из руде посећивала велика имена популарне културе и најславнији спортски клубови наше земље. Између осталог, спортски центар у Мајданпеку носи назив ,,Шести август”.

Није одувек било тако. Некада су овдашњи рудари светковали свеце као своје заштитнике. Борски рудник је у нераскидивој вези са Светим Ђорђем, по коме је крштен и баштини легенду о ноћи уочи светковања 1903. године када је пронађена руда бакра која је подигла град. Ипак, заштитницима рудара сматрају се Свети Прокопије и Света Барбара (Света Варвара).

Православни хришћани заштитником рудара сматрају Светог Прокопија, који се слави 21. јула по грегоријанском календару, односно 8. јула по јулијанском. Римокатолици рударском заштитницом сматрају Свету Барбару, која се слави 4. децембра. Ова два датума најчешће су била слављена међу рударима у нашој земљи, па тако и на истоку Србије, у зависности од тога да ли је власник рудника православне или римокатоличке вероисповести.

Дан рудара је касније установљен, у знак сећања на 6.8.1903. године, кључне године и за Бор, али због догађаја у једном даљем руднику, смештеном између Деспотовца и Ћуприје. Реч је о Сењском руднику, који се са Мајданпеком и Бором сврстава у најпознатије руднике у Србији, а који је почетком 20. века био просперитетни рудник мрког угља.

Управо ту, поводом лоших услова који су проузроковали несреће, рудари су сазвали велики деветодневни штрајк, започет 6. августа. Тиме су се изборили за повратак на посао тројице отпуштених колега, скраћење радног времена и бесплатно уље за лампе којима су осветљавали јаме. У спомен на тај догађај, након Другог светског рата започето је обележавање данашњег датума.

Срећно,
Милош Р. Петровић

Фотографије са илустрације су део збирки Музеја у Мајданпеку (горња) и Народне библиотеке Бор (доња).

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.