Црква Успења свете Богородице у Црнајки, селу смештеном на магистралном путу од Мајданпека и Доњег Милановца ка Бору, подигнута је 1896, а освећена годину дана касније. Саграђена је на месту старе дрвене цркве, која се први пут спомиње у извештају из 1819. године, а чији је ктитор био кнез Милош Обреновић. Ову годину као годину њеног настанка наводи и извештај из 1832. године, уз опаску да је богомоља у Црнајки једна од тек четири у Поречкој капетанији.
Реч је о малој, једнобродној грађевини са споља тространом олтарском апсидом, двема, такође тространим певницама на северној и јужној страни и са припратом ужом од главног брода, на западној страни. Кровови олтарске апсиде, певница и припрате нижи су од главног брода, а западна и источна фасада завршавају се троугаоним забатима који се продужавају у по један правоугаони надзидак на коме се налази крст.
Црква је покривена црепом, зидана и поплочана опеком. Омалтерисана је, унутра окречена бело, а споља у две боје, цинобер и жуто, које се крећу у тракама по хоризонтали. У унутрашњости цркве декорација је сведена на иконостасну преграду и иконе на њој. Преграда је израђена од дрвета и представља типичан занатлијски рад непознатог, могуће локалног столара. По конструкцији припада типу високих иконостаса.
Својом вредношћу истиче се пет икона, старијих од 200 година, чиме спадају у ред најстаријих у овом делу источне Србије. На њима су представљени Богородица са Христом, Исус Христ, свети Јован Крститељ, свети Никола и света Петка и света Ангелина. Иако је њихов аутор непознат, на основу одређених карактеристика претпоставља се да су рад Павела Ђурковића, његових ученика или Симеона и Арсенија Јакшића.
Црква у Црнајки претрпела је оштећена у Другом светском рату када су немачке окупационе снаге запалиле унутрашњост храма, али су захваљујући интервенцији мештана веће последице спречене. Године 2018. црнајска богомоља је последњи пут обновљена.
