Конак кнеза Милоша у Брестовачкој бањи, надомак Бора, представља пример српске грађанске архитектуре 19. века, из времена кнеза Милоша Обреновића, по чијем је налогу ова грађевина подигнута 1837. године, три године након присаједињења Кнежевини и првог боравка кнегиње Љубице са синовима Миланом и Михаилом у Бањи. Грађевина је правоуганог облика, са фасадом без украса, зидана у бодруку, са профилисаним гредама на угловима од храстовине, које имају декоративну и конструктивну функцију.

У средини грађевине смештена је велика правоугаона просторија која представља центар комуникације ове грађевине, са обзиром да се са јужне стране налазе улазна врата, а са северне излазна. Лево и десно од овог правоуганог простора налазе се по две собе. Десно од улазних врата налази се уздигнутији доксат украшен профилисаним гредама. Лево од излазних врата једна мања просторија са огњиштем за кување, изнад кога се диже велики димњак.

Кров Конака је до 2005. био покривен ћерамидом, што се уклапало у првобитни стил градње. Прозори су узани и мали, а на њима се налазе завесе од призренске свиле. Масивна улазна врата воде у велику правоугаону просторију у којој су изложени портрети значајних личности тадашње Србије, које су ту боравиле. Поставка у Конаку је издвојена у ентеријерима: Турска соба, Милошева соба, Етно соба и Српска градска соба.

Хронолошки, најстарија је Турска соба, која приказује оријентално покућство и начин одевања Турака пре Милоша Обреновића. У овој просторији, између осталог, налазе се портрети видинског паше Пазван Оглуа и Барона Хердера, саксонског минералога захваљујући коме је Брествачка бања постала ,,дворска бањаˮ. Са друге стране, Милошева соба сведочи о периоду Кнежевине за време Милоша Обреновића, те су у соби приказане и фотокопије ,,Новина србскихˮ са чланцима о кнежевим посетама Бањи. Последње две просторије, Етно соба и Српска градска соба осликавају културу становања и одевања српских грађанских породица.

Конак кнеза Милоша је рестауриран у два наврата, 1970. и 2005. године, док је због свог историјског и архитектонског значаја од 1949. заштићен законом као споменик културе. Данас је део Музеја рударства и метлургије у Бору.