Литографија из 1821. године, димензија 25 х 35 центиметара, дело је Франца Волфа, аустријског сликара и литографа рођеног 1795. и преминулог 1859. године, на основу цртежа Лудвига Ерминија. Објављена је на 220. страни илустрованог путописа ,,Двеста шездесет четири погледа на Дунав – након пловидбе Дунавом од извора до његовог ушћа у Црно море”, у преводу са немачког језика, аутора Адолфа Куникеа, аустријско-немачког цртача и издавача, рођеног 1777. и преминулог 1838. године.
Као што је раније спомињано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, реч је о једној од најзначајнијих публикација тога типа, на којој је радило више литографа, а која је изашла у три издања: 1821, 1824. и 1826. године. Знатан број овековечених призора је са простора данашње источне Србије, конкретно овдашња подунавска места.
На датој литографији приказане су обе обале Дунава. Десно је Османско царство и тада још увек Видински санџак, унутар кога је Кладово било до 1833. године, док је лево Влашка, Кнежевина под сизеренством Османског царства, данашња Румунија. Централни мотив је тврђава Фетислам, коју су аутори именовали по насељу ,,Кладово (Cladova)”.
Унутар утврђеног града доминира минарет џамије. За разлику од околине са хришћанским живљем, Фетислам је био настањен Турцима све до априла 1867. године, о чему је опширније писано у тексту поводом годишњице предаје тврђаве Кнежевини Србији (26.4. по новом календару). На обали пред Дунавском капијом стоје чамци.
Лево од тврђаве, у позадини, видљиво је и само насеље Кладово. Наспрам тврђаве, на другој обали, приказане су две особе, мушка и женска, иза којих су дрвене куће. Недалеко одатле, на десној страни композиције, на Дунаву доминира пловећи брод, који није приказан у целости. Уз палубну кућицу на броду је човек са теретом.
Крајолик иза Кладова и тврђаве приказан је брдовитијим него што јесте, вероватно под утиском узводнијег планинског пејзажа Ђердапске клисуре. Литографија кладовске тврђаве са околином припада епоси барока. Могућа су омања одступања од штампане репродукције услед ретуширања од стране аутора ове фејсбук странице, Милоша Петровића, зарад чистијег и сличнијег изгледа оригиналу.