Ваздушна железница, познатија као жичара, настала је за време Безименог друштва које је најдуже у прошлости управљало рудником у Мајданпеку. Схвативши да је највећи проблем пословања рудника скуп транспорт руде до пристаништа у Доњем Милановцу, 1908. године подигнута је ваздушна железница, која је знатно скратила пут до тако битног Дунава.
Због повољне конфигурације терена, популарна жичара је могла да ради на основу тога што су пуне корпе вукле празне. Тако је пут до Доњег Милановца био скраћен на само 16 километара, то јест, 16 658 метара. Водио је од Штациона у Мајданпеку, са надморске висине од око 350 метара, преко превоја Капетанске, 770 метара надморске висине, одакле се спуштала косом до пристаништа, на 60 метара надморске висине.
Имала је 270 корпи којима се превозило око 30 тона пирита на сат. Поред тога што је њоме превожена руда, често се у корпама налазила и пошта, храна или друга роба, али понекад и неки одважнији човек, што је, нажалост, довело до тога да је неколико људи тако страдало.