Мајданпек и брдо кога више нема, 1957. година – центар и започети радови на Јужном Ревиру

Специфична панорама Мајданпека одвајкада је била особеност овога места. Као мали број насеља у Србији, ова варош изникла из руде данас је ушушкана међу шумовита, висока брда, готово са свих страна. Заправо, Мајданпек је био са свих страна окружен брдима до пре нешто више од пола века, када је једно од низа брда, која су чинила прстен око Мајданпека, почело да нестаје.

Реч је о Јужном Ревиру, највећем и најстаријем порфирском лежишту бакра у мајданпечком рудном пољу, на чијем се месту данас налази велико вештачко удубљење на чијем дну лежи језеро. Овај необичан крајолик ретко ког путника из правца Београда оставља равнодушним. Међутим, на месту дубоке рупе, елиптичног облика, приближне дужине по већој оси од 2450 метара и по мањој до 1600 метара, некада је стајало брдо Швајц са врхом од 663 метра надморске висине, чиме је било више од Авале и Фрушке горе.

Разлог његовог нестајања управо је био и разлог настанка самог града, а то је рударство. Прве резерве руде бакра утврђене су крајем 1953. године и тада су износиле 85 милиона тона руде са просечним садржајем бакра од 0,83%. На основу њих, уз претпоставку даљег истраживања, Савезно извршно веће ФНРЈ донело је 16.4.1954. године Решење о оснивању предузећа Рудника бакра Мајданпек.

Три године касније, у јулу 1957. године, одобрена су средства за изградњу Рудника, а тада су почели и први радови, односно припремање прве етаже за површински коп Јужни Ревир и терена за изградњу примарног дробљења. Крајем 1958. године, на коти +620 метара брда Швајц, почели су први радови на јаловини, а за те послове у Мајданпек су стигла четири камиона марке ЕУКЛИД.

Брдо у нестајању омогућило је да прве тоне концентрата бакра буду испоручене 25.6.1961. у Бор, када је и свечано обележен почетак производње у Руднику бакра Мајданпек. Истог дана у борској Топионици изливене су прве аноде од мајданпечког концентрата. Били су то преломни тренуци у историји Мајданпека у 20. веку, али и брда Швајц.

За разлику од града који је тада нагло растао, брдо је убрзано нестајало. Након више од пола века, брдо Швајц остало је само да живи на старим фотографијама. На месту овога брда, некада високог 663 метра, за 50 година ископано је више од 331 108 859 тона руде бакра. Најнижа тачка до које се стигло на копу износила је 120,4 метра.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.