Висине свега 14 центиметара, скулптура садржи појединости од изражених крила на калотастој капи до сандала такође са крилима. Својим карактеристикама наличи много већим скулптурама. Изражајност и одличне пропорције сврставају је у репрезентативне примере уметности Римског царства из прве половине 1. века и јулијевско-клаудијевске епохе.
Меркур је приказан наг у стојећем положају, сталоженог става, са препознатљивим обележјима овог божанства. Преко рамена држи наборани огртач причвршћен копчом. На глави има споменуту калотасту капу са крилима, као један од симбола бога Меркура, односно Хермеса у грчкој митологији. Крила се истичу подробно израђеном структуром перја. Подно капе је видљива истоветно детаљна коса, осредње дужине са истакнутим власима, уз реалистичне атрибуте лица.
Мускулатура фигуре је такође изражена. Меркур руком држи тророгу врећу, док се претпоставља да је другом држао жезло обавијено змијама – које недостаје. На ногама има сандале, које веродостојно наличе кожним сандалама из тог периода, са неизоставним крилима која карактеришу Меркура. Иако су прикази овог божанства чести за подручје данашње Србије, од времена антике до архитектонске пластике 19. и 20. века, Меркур са Диане одудара и својим дечачким ликом.
Ова два миленијума стара скулптура не издваја се само међу осталим налазима са локалитета покрај некадашњих дунавских катаракти, нити само међу уметнинама које чува Археолошки музеј Ђердапа у Кладову. Поред тога што је то лично аутору ове фејсбук странице један од најомиљенијих предмета са нашег простора, Меркур са Диане је био први археолошки налаз представљен на фејсбук страници Упознајте Борски округ давног 4. марта 2017. године.