Почевши од 1973. године, уз одвећ атрактивну околину, Мајданпек је постао богатији за још један туристички потенцијал. Реч је о вештачком језеру Велики Затон, створеном на почетном току Малог Пека, са највећом дужином око 450 метара и највећом ширином око 140 метара. Удаљено свега километар и по од дела Мајданпека знаног као Пемска.

Премда му намена није била туризам, већ водоснабдевање, околна шумовита брда предвођена планином Старицом и близина Рајкове пећине учинили су да Велики Затон убрзо постане излетиште Мајданпечана. Такав крајолик је обогаћен додатним туристичким садржајем. Након првомајских празника 1979. године, известила је о томе Бојана Тимотијевић – новинарка Мајданпечких новина.

Чланак под насловом ,,Нови специјалитети” подсећа на ресторан и пловила која су красила тада младо вештачко језеро. Уједно, овај стари новински чланак је један од оних цитираних на фејсбук страници Упознајте Борски округ из којих се могу извући поуке:

,,У време првомајских празника главно излетиште Мајданпечана био је предео у близини Рајкове пећине. Боље рећи, већина излетника нашла се на мајданпечком језеру. Да мештанима у дане викенда буде што пријатније побринули су се запослени у Хотелско-туристичкој радној организацији »Пек«. Отворен је ресторан у коме се нуди, поред рибљих специјалитета ове куће – јагњетина испод сача.

И осталих дана викенда, као и радним даном, како нас је недавно обавестио директор ХТРО »Пек« Добросав Мијатовић, Мајданпечани и сви заинтересовани за атрактивности које се нуде у овом делу мајданпечке општине, моћи ће да време одмора пријатно проведу. Показало се, наиме, да је већина мештана заинтересована за овакву врсту одмора. Јер, неколико сандолина и чамац који је за почетак ХТРО »Пек« понудио гостима по цени од 30 до 40 динара, изнајмљен за један час, наишло је на велику заинтересованост. Зато ће се ова Радна организација побринути да у најскорије време на мајданпечком језеру буде више чамаца, поготову што су летњи одмори и топлији дани на прагу.”

Лист ,,Мајданпечке новине”, 11.5.1979.

Професор историје Милош Петровић, провео је детињство у Доњем Милановцу. Средњу школу завршио је у Пожаревцу а Филозовски факултет у Београду. Тренутно је на мастеру. Поред обавеза на факултету, волонтирао је у Клубу сарадника Народног музеја, Педагошком музеју и Музеју ваздухопловства у Београду. Уређује ФацеБоок страницу „Упознајте Борски округ“, пише за Портал младих као и за часописе културно-историјског карактера.