Пре 170 година, 24.5.1851. у Мајданпеку је почела са радом прва српска бакарница. Рударски радови започети две године раније донели су долини Малог Пека и развој индустрије. Као што је неретко истицано на фејсбук страници Упознајте Борски округ, заједно са стакларом коју је Аврам Петронијевић отворио у Белици и тополивницом у Крагујевцу, погон крај Мајданпека сматра се пиониром индустрије у Србији.

Топионица је, као и цело мајданпечко предузеће, првобитно изграђена за топљење гвожђа, али су почетни радови на откопавању руде бакра 1850. потом усмерили њен рад на топљење самородног бакра. Управо је овај метал, по коме је касније Мајданпек постао познат, био део конструкције саме грађевине, што је у том периоду било несвакидашње. Зидови топионице утегнути су дебелим једноливним бакарним сајлама у три паралелна прстена, док су на угаоним профилима били ојачани бакром.

Пројектант топионице са две полуфуруне био је Норберт Сојка, начелник Рударског одељења при Министарству финансија, док је изградњу зграде топионице и пратећих објеката надзирао мајор Атанасије Милојевић. Иако су остаци старе топионице данас у лошем стању, упркос својевремено квалитетној изградњи, под заштитом су Републике Србије као културно добро од великог значаја. Зуб времена умногоме је збрисао комплекс старе топионице, али је Мајданпек захваљујући њој остао упамћен као утемељивач тешке индустрије у Србији.

За илустрацију коришћена фотографија снимљена 1925. године, део збирке Музеја у Мајданпеку, на којој су у позадини видљиви објекти старе топионице. У доњем левом углу илустрације приказан је цртеж мајданпечке топионице из 1861. године, рад Феликса Каница.