Пре 157 година, 13.12.1864. Бор се административно одвојио од оближњег Кривеља и тако први пут постао самостална управна јединица. Према осмом по реду попису становништва Кнежевине Србије из 1863. године, који је условио административно издвајање Бора, новоформирана ,,општинаˮ бројала је 527 житеља, док је у кривељској остало да живи 1929.

Осамостаљење општине 1864. године сврстава се у најзначајније историјске догађаје за Бор, скупа са почетком 20. века кад је настајао рудник или 1947. годином када је постао срез и први пут добио статус града. Оправдано, круцијалне године за рудник сматрају се и круцијалним за Бор, али ређе спомињане године административних промена такође су оличје развоја.

Две такве су 1864. и 1947. година. Међупериод између њих осликава често спомињани брзи развој. Када је крајем 1864. Бор стекао статус општине у тадашњем смислу, био је безмало четири пута мањи од Кривеља коме је претходно територијално припадао. Такође, према истраживању историчара Милоша Петровића, сва села која данас припадају граду Бору, изузев Топле, била су многољуднија од Бора на попису 1863. године.

На крају тог међупериода, након што је 1947. постао срез и град, Бор је на попису 1948. од 34 града НР Србије био 29. најмногољуднији са 10 823 житеља. Пораст какав је ретко где забележен, а даљи раст становништва тек је следио. Раст који је административно крунисан 1992. године када је Бор постао седиште округа.

Отуд, уз све јубилеје рударства, не смеју се заборавити ни они исконски датуми. Такав је несумњиво догађај из 1864. године, који се одиграо тачно четири деценије пре него што је Француско друштво Борских рудника основано, у времену када је Бор био омалено и скрајнуто насеље које је ипак бележило довољан раст да се појави на административној карти Кнежевине Србије.

У горњем делу илустрације приказан је исечак пописа становништва из 1863. године. Испод тога је мотив села Бор са разгледнице из периода Првог светског рата.