Пре 166 година, 9.1.1856. по грегоријанском календару, у Неготину је рођен Стеван Стојановић, запамћен као Мокрањац. Један од најзначајнијих српских композитора и утемељивач овдашње етномузикологије, учествовао је у оснивању првог гудачког квартета у Србији, прве музичке школе у Србији, Савеза певачких друштава и Удружења српских музичара.

Рођен је у угледној породици, од мајке Марије из Сикола и оца Стевана из Мокрања, која се бавила трговином и угоститељством, те је била власник хотела ,,Европа” у Неготину. Од осморо деце, поред најмлађег сина Стевана, преживели су два брата и сестра. Оставши без оца, сусрели су се са материјалним потешкоћама.

Школовање је започео у Неготину, наставивши на кратко у Београду, одакле се са породицом вратио у родно место. Четири разреда гимназије похађао је у Зајечару, док је пети уписао у Београду. Пре завршетка, кратко је изнова боравио у Неготину. Пут од Крајине до престонице обележио је Мокрањчеву младост.

Певао је од младалачких дана и од неготинске цркве до Београдског певачког друштва. Након уписивања Велике школе, 1879. уписао је Конзерваторијум у Минхену. Изгубивши стипендију, вратио се у Београд, где је 1884. постао хоровођа Певачког друштва ,,Корнелије Станковић”. Исте године добио је стипендију и наставио студије у Риму, потом у Лајпцигу од 1885. до 1887. године.

Хоровођа Београдског певачког друштва постао је 1887. године, уједно и председник до своје смрти. Од 1887. до 1900. такође је радио као наставник нотног певања у Првој београдској гимназији, потом у Богословији. Године 1906. постао је дописни члан Српске краљевске академије, а 1911. дописни члан Француске академије уметности. Из Београда се 1914. преселио у Скопље, где је 28. септембра преминуо. Мокрањчеви посмртни остаци пренети су на београдско Ново гробље 1923. године.

Из богатог стваралаштва истичу се Руковети – циклус од петнаест музичких рапсодија. Шесту руковет посветио је завичају, односно Хајдук Вељку, поводом откривања споменика крајинском хероју 1892. године у Неготину, о чему је раније писано на фејсбук страници Упознајте Борски округ. Забележио је више стотина народних мелодија.

Приказани портрет Стевана Мокрањца осликао је Урош Предић 1913. године, заједно са портретом Мокрањчеве супруге, а своје братанице, Марије. Из њиховог брака рођен је Момчило, познати професор и хемичар. Портрете је Мирослава Мокрањац завештала Музеју Крајине, у коме се налазе од 1992. године.